svesnost duse je kad osecam da sam tacka svetlosti u mozgu i gledam kroz ove oci, da sam bice svesnosti, vecito bice a ovo telo je masina sa kojom se sluzim i menjam je, kad dotraje, ja idem u drugu masinu i ponesem sa sobom sve otiske. memorija nije u mozgu, vec veza izmedju energije duse i materijalne energije, ja ovako vidim stvari, (neznam dali sam jasan? ali vrlo je suptilno).svesnost je 10% a 90% je podsvesno, to je ono sto smatramo svest u ovom svetu, medjutim sama svest se nalazi u dusi i to je srz svatanja duse, ja dusa, zivo bice, bice svetlosti, vecito bice, osecaj je predivan, bar to je moje iskustvo.
svesnos o pocetku, sredini i kraju, secanje o mom postojanju, o vecitom ciklusu sveta, okretanje ciklusa daje nam osecaj vremena (brzina = vreme), mi se nalazimo u pokretu, tj.u stalnoj akciji i uvek cemo disati uvek postojati u akciji i reakciji, sirenje i sazimanje. nema pocetka i kraja (kokoska ili jaje), gde je kraj tu je pocetak, sve je ciklicno.
Ego kad se skoncentrisem, razumem da je moja praksa radikalna, jer je moj problem radikalan, a tako je, jer mi ego ne dozvoljava drugacije. na primer neko kaze ja sam jastuk, dali bi zvali doktora? ne. neko misli da je jastuk a neko da je telo, oboje su u istoj dilimi, to je veliki problem, ali jos gore je, jer svi misle da je sve to normalno, sem Bog koji nas vidi kao duse. Vrhovni otac je dosao i rekao nam: vi ste duse (nismo znali sta znaci ali polako nam Je objasnjavao i svatili smo),
vi stvarno dozivljavate da ste osoba od svetlosti i da ste to uvek i bili samo ste se privremeno uporedjivali sa jastukom ili telom, to mozete prihvatiti ili osecati se cudno, da li ste osoba od svetlosti? isto kao kad uzmete teleskop i vidite sta drugi ne mogu da vide,(paranormalna saznanja) nazvacemo ga « paras » sa ovim saznanjem mozete da vidite sve sto Bog vidi.
mozete videti stvarnost dusa, one su andjeoske jer im nista nije potrebno, one su zadovoljne, nemaju zelje u umu sve je samo prica za njih, (svako je u nekoj prici) ovaj zivot je prica (bajka) i nemaju zelje a to je velika promena, duboko zadovoljstvo i nema razocaraja kad nema zelja i nema niska ponasanja, uporedjenja, zato je to nazvano uzvisenim. za tugu je jedina zalost, prica (bajka) a kad nema zalosti, onda um dozivljava blazenstvo, slobodu, i to je kao pozitivan krug i vi shvatite da je svako takav i da su ljudi svetlosti i to su stvarni ljudi, (pravi ljudi), oni su bez ega, tuge i zalosti, zato su postovani, slatki su kao dete..
kad ste potpuno sigurni, ne mora da budete mnogo pametni, mozete biti naivni, potpuno sam siguran, bez povreda, prica (bajka) ne moze da me povredi, svi su kao deca zato su slatki i dragi, vi razumete da je to istinita, stvarnost jer je svako uzvisen bozanski, nezemaljski i nisu kao ljudi na zemlji, vec razliciti, oni su ljudi od svetlosti, dok ovde ne mozete sresti ljude bez zelja, bez ega, dok tamo su stalno bez zelja, konstantni, sve to vi vidite « parasom » okom intelekta, koji takodje moze da vidi, vi vidite boziju civilizaciju i odande gledate dole i vidite pricu (bajku) kao Henri Poter. kad vidite tako onda ste povezani sa tim svetom i vidite ga ili sa neba ili sa zemlje. ako ne vidite tako onda se gubite u toj prici. (ovo su vezbe za nas intelekt).
iako se nalazim u prici ne bi trebao da izgubim svesnost o mom pravom identitetu. mi kao svetlosna zvezda, i drugi koji nas okruzuju kao andjeosko kolo. kad ja kazem: ja sam jestuk, a drugi kaze, drago me je: ja sam stolica i onda zaboravim ko sam ja zapravo. zato mi je potrebno da zadrzim jasan intelekt da mogu da vidim uvek stvarnost. da ne gledam samo sta me okruzuje vec celinu svega, i da budem bez ega, bez zelja.
nas trud, je kao da se probudimo iz sna, kad neko sanja on ne zna, i tada san postaje velik, a ova budna stvarnost nestaje, tek kad se probudi vidi da je sanjao i onda postaje prica (bajka) samo kad se probudim znam da sam sanjeo. Kad se probudim svatim da sam dusa, mi tu dusu nazivamo princem i sve je razlicito nezemalsko, i vidimo da nema razocaranja, ni zelja, u ovakvom svetu postoji Bog, koji je kralj a ostali su princevi, to je svet vecitog postojanja, svi su od svetlosti svi su vecni i za te koji su budni to je normalno i svi su slatki, voljeni i lepi, svi aspekti postaju normalni, to su bozanske civilizacije, ti ljudi su razlicitog ponasanja nezemaljkog, svi osecaju isto, blazenstvo, ljubav, svi su zadovoljni i mudri, mudri su zato sto su se probudili, kad su saznali da su duse, to je kad se vise ne vezu za pricu, koja se menja, i koja ima pocetak i kraj, ali ne utice na nas i zato smo mudri. cela ova duhovna igra je da se oslobodim od price, koja se zove zivot, da budem stalno budan i da posmatram pricu, samo kao bajku..
u ovom fizickom svetu imamo: telo, predmeti, novac itd. koristimo izraze kao: ja, moje i kad koristim, rec « moje » pojavi se osecaj straha, da cu da izgubim to moje. zbog osecaja gubitka, ja imam pohlepu, za jos, ako izgubim jedno, ostaje mi drugo i onda se jevlja spirala, za vise, a sto vise imam, ja sam sve vise nesiguran. a samo sam hteo da imam osecaj sigurnosti. ali ako koristim stvari, samo privremeno, a nisu moje, mi smo samo gosti na ovom svetu i nista mi ne pripada. ne posedujem, cak ni svoje telo, kad umre telo, ja odem, bez njega i ne ponesem ga sa sobom. to nazivamo svesnost duse, dusa je gost na ovoj zemlji, mi smo putnici, na putovanju, imate, sigurnost totalnu, imate razne dozivljaje i vratite sa sa puta bez povreda, ali kad se vratite, necete moci nista da ponesete sa ovog puta. svidja vam se ovakvo putovanje? (sezame otvori se).
ego je identifikacija, da sam neko drugi, moj primer je: je gajim biljke i kad mi kazu da su mi biljke lepe, ja sam zadovoljan ali jednog dana neko mi je rekao da mi je biljka ruzna, bio sem tuzan, identifikovao sam se sa biljkom. tako mogu da se identifikujem sa svojim poslom, imenom, likom, zvanjem, telom.
Dusa se identifikuje sa telom, takvom identifikacijom ja sam povredljiv i osecam se nesigurnim, ako neko kaze da moje telo nije lepo, bicu povredjen, dok ako mislim da sam dusa a ovo je moje telo, takvo kakvo imem, neko voli neko ne, ali ne utice na mene, odnosi se samo na telo. zbog ovakve zbunjenosti, ja cu misliti da ako neko povredi moje telo i ja vracam napad, to je rezultat ove spirale, ako se oslobodim identifikacije, onda, svi ste moji prijatelji, slobodan sam, jer me ne pogadja vasa kritika, jer nista nije moje, samo se sluzim ovim stvarima, drugi ljudi, mogu da kazu sta zele, ali je vas izbor, dali ste se identifikovali sa necim. da se olobodim ega, ja zelim ali ego ne zeli, on hoce da zivi, radije bi da me ljudi hvale, nego kritikuju, ali sto vise ego postaje veci, teze je ga se osloboditi. npr. jedna pacijedkinja rekla da menja odecu 10 puta pre nego sto ode na posao, bila je nesigurna, njen ego je navikao, da je ljudi hvale, stalno i zato je nesigurna, kad je vise ne hvale, jer ego hoce da raste sve vise i vise, biti lep je uspeh ali kad je ego veliki, unutrasnje bice je malo. Dzon Lenon je rekao da je zivot mucan, jer ako neko drugi izdaje vise ploca, ego nije zadovoljan, ne moze da raste.
ako dozivim uspeh, ego poraste, postace poraz, jer je unutrasnji zivot muka, ljubomora, zavist, ljutnja, cinim lose drugima ali pre svega je meni je lose. kad biste slikali vas um, videli bi ste: ja sam profesor, (svi znaju ko sam ja, svi me gledaju), ali zena profesora ima jos veci ego, jer je ona zena profesora.
ako ne stvaram svesnost duse, ego raste, na meni je, sta vise zelim?
Ego je poslednji porok, koga cu da resim, jer ako kazem, nemam vise poroka, ego je tu, jer sam svestan da nemam vise poroka, kad ego ne bude vise tu, necu vise biti svestan, da sam imao poroka i to je znak da sam potpuno cist.
jedna prica (bajka) naslo se jaje orla medju jaja kokoske i izlegli se pilici, mali orao je slusao kokosku, preko dana kljuca okolo, nocu smo zatvoreni i nisam svatio da sam ptica neba a kokoske ptice zemlje i nikad nije poleteo, umro kao kokoska (ne slusajte kokoske) prihvatite da ste orlovi. ako vam neko kaze, cak i malo da ste orao, probajte da letite i ne cekajte da drugi polete, vec krecite prvi.
najcesce pratimo, sta dugi misle o nama, a ne ono sto jesmo, cak se oblacimo kako drugi misle.
smestim se udobno i kazem telu da se opusti, sa okom uma « paras » vidim dusu, vidim njen pravi oblik, vidim je kao zivu zvezdu i razumem, da je to moj pravi oblik, vidim se kao zivu zvezdu, razumem da je to moj pravi oblik, nevidljiv, ziva zvezda iz drugog sveta. privremeni gost na ovom svetu i posmatra ovaj svet, okom uma vidim tu zvezdu, vidim da je bez smtna, vecna i od svetlosti je, dolazi iz svog sveta, gost se vraca kuci, u sekundi, vidim nebo iznad ovog neba, svet potpune tisine, svet svetlosti, to nebo postoji zauvek, nepromenjevo, bezkrajno, bezvremeno, to mesto je vecno, zvezde su vecne, zvezde znaju da pripadaju tom svetu, to je njihova kuca i jedina i prava kuca, (ova privremena prolezna, scena nije niciji kuca), zive zvezde se ponovo pripremaju da posete ovaj fizicki svet i budu gosti, sa takvim razumevanjem, posete ovu fizicku scenu.
To znaci da mi kultiviramo znanje. Jedino sa vrhovnim znanjem mozemo promeniti sebe. Zapravo sta zelimo promeniti? Zelimo transformisati ono sto je dusa cinila krivo za 1/2 ciklusa, a to su sanskare, poroci, ropstva, tereti….
Kako i pored svoje lose karme, kako uopste promeniti sebe u tom periodu, koja je ispravna metoda za to?
Prvo dusa treba otici u introverziju zatim u introspekciju i to ce dopustiti dusi da postane forma svetlosti.
Kada se stabilizujete u toj tacki svetlosti sta se desava?
U toj tacki svetlosti mi se odvojimo od stare karme. Zatim smo svesni svoje lose, prosle karme, svesni smo svih svojih poteskoca i imamo znanje o svojim vrlinama, kakve su to nase, prave vrednosti. Kada sam oslobodjen od stare karme, to znaci da ona ne utice na mene vise, imam slobodu da mislim sta god zelim. Zapravo, kada smo u losoj karmi ne razumemo to tako. Kada se oslobodimo toga, mozemo se tada transformisati.
U tom stadijumu oslobodjenja mogu razumeti na najbolji nacin. U tom stadijumu semena, moje misli su jako snazne. U tom stadijumu, mi zapravo postajemo oslobodjeni od stare karme i starog nacina razmisljanja. Kada sam u tom stadijumu semena, Vrhovni me rafinira i to je ciscenje, od strane Boga i tada imam ispravno razmisljanje, mislim i cinim ispravnu radnju. Tada se vracam na polje radnje i zelim raditi dobru karmu. Tada radim svoju licnu transfortmaciju. Zato kaze Vrhovni: » Dusa nije telo, a telo je materija, a materija je sacinjena od pet elemenata. » Dusa nije ni vatra , ni zemlja , ni voda, ni vazduh, ni eter.
Ja dusa nisam telo, ja sam nesto drugo.
